Војвођанско село Крушчић

Посета русинско-српској породици председника удружења Be Happy Work and Travel из Новог Сада, Николе Сивча у селу Крушчић близу Руског Крстура.

У правом домаћинском амбијенту војвођанске породице, провео сам два прелепа дана у гостима код господина Славка Сивча и госпође Далиборке Сивч. Хвала Вам на гостопримству. А сада да се упознамо са овом прелепим местом са великим туристичким потенцијалом.

Крушчић село је познато на мађарском језику као Veprőd, на украјинском и русинском језику Крущіч, односно Крущич, а на немачком језику као Weprowatz. Ово мултиетничко војвођанско село је у општини Кула . Према попису из 2011. било је 1852 становника.

Крушчић, поред месне заједнице и месне канцеларије има и пошту, амбуланту, апотеку, библиотеку, једну основну школу — основна школа „Вељко Влаховић“, предшколску установу "Бамби" — одељење "Вртуљак", Дом културе "Крушчић", Дом Културе "Кошут Лајош (Kossuth Lajos)", Добровољно ватрогасно друштво, ветеринарску службу и фудбалски стадион.

Село се пре Другог светског рата звало Вепровац. Његово име највероватније је везано за назив биљке „веприне” која је била врло распрострањена и која је служила у грађевинарству као замена за канап којим се везала трска за покривање кућа. После рата, за време колонизације, место су населили колонисти, већином из Колашина и околине. Име села је 1950. године промењено у Крушчић по народном хероју Вукману Крушчићу (1909 -1942).

Специјалан утисак на мене оставили су Мали бачки канал и мост преко којег пруга више не пролази.

Рибарска кућица

Мали бачки канал

Железнички мост без пруге, занимљив туристички потенцијал.