Председници удружења Be Happy Work and Travel из Новог Сада и Лондона посетили су Руски Крстур у пратњи домаћина г. Славка Сивча.
У пространој Војводини, ушушкано на северу Бачке, налази се Руски Крстур (Руски Керестур) – духовни, образовни и културни центар Русина на овим просторима. Осим Русина, у Руском Крстуру живе и припадници других народа и важи за мирно, чисто и радно место, окружено пољима, каналом, примерено за одмор и уживање. Мало просторно, али велико срцем, Руски Крстур је место које ће вас увек топло дочекати и радо угостити.
Русини (Руснаци) су се на ове просторе доселили још давне 1751. године из североисточних крајева тадашње Угарске, а данас су то источни крајеви Словачке, Закарпатска Украјина и североисточни крајеви Мађарске. Гркокатоличке су вере – имају источни обред, а за врховног поглавара цркве признају римског папу. Осим у Руском Крстуру, Русини живе и у другим местима, у Куцури, Кули, Врбасу, Новом Саду, Ђурђеву, Госпођинцима, Новом Орахову, Шиду, Бикич Долу, Бачинцима, Беркасову, Сремској Митровици, Београду.. Русини на овим просторима верно чувају свој језик, веру, културу, обичаје, а у Руском Крстуру је седишта најзначнијих институција, установа, организација и удружења важних за очување, неговање и развијање националног идентитета ове националне мањине.
Вера је увек била јако важан сегмент у животу Русина на овим просторима. У Р. Крстуру се налази Катедрална црква св. о. Николе летњег (Катедрална церква Святого Миколая), где је данас и седиште Апостолског егзархата за гркокатолике у Србији. Прва црква је саграђена одмах после досељења, а данашња 1784. године у барокном стилу. Иконостас је дело Арсенија Марковића, иконе је израдио Арсеније Теодоровић Пантазић и данас је под заштитом државе. Гркокатолици у Р. Крстуру се равнају према Грегоријанском календару.
Маријино светилиште Водица (Марийово святилїще Водица) – оаза мира 2 км од главног пута Кула-Оџаци, место где се може наћи душевни мир и спокој. Тамошње прво приказање Марије било је 1822. године, после чега је на том месту прво постављен крст и освештен бунар, а 1859. год. је саграђена и црква. Светилиште има јако велики значај у духовном и верском животу Русина, али и других верских заједница на овим просторима. На Трећи дан Духова (Русадля) у Водици је и Заветни дан – као молитва за заштиту од непогода, који су Русини установили крајем 19. века.
(Легенда и традиција)
Крстурски „Замак“ је зграда школе, беспремца најинтересантнија грађевина у месту. Због некарактеристичног изгледа за равницу, легенда каже да је заправо залутао на ове просторе за време Аутроугарске – да су планови за крстурску школу грешком отишли на другу адресу, а у Крстур је стигао план за грађевину намењену неком планинском месту. Али, то је само предање, јер грешке није било. У овој згради је и и седиште Националног савета русинске националне мањине у Србији (Национални совит рускей националней меншини у Сербиї), мања поставка етнографске збирке Русина, као и одељење Народне библиотеке Кула.
Интересантно је да се у Крстуру и крстурском атару налазе чак 15 крстова (крижи) који указују на важност религије за мештане. Сам назив места „Крстур“ на мађарском значи Керересзт-Úр – Крст Господњи (Хрест Господнї). Крстови су постављани на улазу и излазу из места, као благослов за даљи пут, али и у самом атару. Крстови, који тихо стоје поред пута, дарови су обичних људи своме месту, за бољи и спокојнији живот. Прича каже да је у ствари било 16 крстова, али шеснаести још увек није пронађен.
(Традиционални обичаји)
Русини имају богату традицију и обичаје, од којих се неки негују и данас. Божић (Крачун) Божић је, као и код других народа, један од најважнијих празника. На Бадњи дан (Вилїя), односно вече пред Божић спрема се посна празнична вечера (риба), а под окићену јелку ставља се млада изникла пшеница, испод стола мало сламе. После вечере деца од куће до куће иду по честитању (по шпиваню), и рођење Исуса прослављају певањем божичних песама (коледари), а за то добијају дарове.
Ускрс (Велька ноц – Пасха) Првог дана Ускрса (Велька ноц) у цркви се освештавају корпе са ускршњим празничним јелом – „паска“ (бесквасни хлеб, спрема се само за Ускрс), димљена шунка, сирец, кобасица, јаја, рен, након чега следи свечани породични ручак. Другог дана Ускрса момци водом поливају девојке, (облїванє) да би биле свеже и блиставе „као вода“ и за то добијају дарове, док Трећег дана Ускрса девојке поливају момке.
Плес са младом – Продавање младе (Предаванє млоди) У Руском Крстуру се задржао свадбени обичај продавања младе. Након вечере, пре него што младенци оду да се пресвуку (зачепиц ше), одвија се плес са младом – односно продаја младе. Да би плесали са младом, гости одређену суму новца стављају у за то намењену посуду, и сваки нови плес морају платити. Последњи младу „купује“ младожења и заједно са новцем одлазе на „пресвлачење“, што значи да од младенаца постају муж и жена.
Образовање
Основна и средња школа са домом ученика “Петро Кузмјак” (Основна и штредня школа з домом школярох ”Петро Кузмяк”) може се похвалити једином гимназијом на русинском језику на целом свету. Настава у основној школи се одвија само на русинском језику, а у средњој школи на русинском и српском, где постоји и Туристички смер. Русини имају дугу традицију школства, пошто је прва школа на русинском језику у Р. Крстуру основана још 1753. године и траје до данас. Школа носи име првог школованог учитеља Петра Кузмјака, родом из Словачке, који је са својим педагошким радом обележио нови период образовања у Крстуру. Образовање у Крстуру се у потпуности одвија на русинском језику, јер почиње у Предшколској установи „Бамби“, од јаслених до прешколских група.
Култура
Захваљујући и постојању и деловању Дома културе (Дом култури), у месту постоји веома богат културни живот. Као данашња установа, Дом културе Руски Крстур основан је 1962. год. и данас обухвата око 400 активних чланова-аматера у разним секцијама (више фолклорних група, извођачки ансамбл, ансамбл ветерана, хор, мушка, женска и девојчка певачка група, драмска, рецитаторска, литерарна…). Дом културе је професионална установа културе и представља центар културног живота не само Руског Крстура, већ и свих Русина у Војводини, односно Србији.
Русинско народно позориште „Петро Ризнич Ђађа“
Прва позоришна представа у Р. Крстуру изведена је 1925. године, а богату традицију позоришног живота продужио је прво Аматерски русински театар „Ђађа“, основан 1971. године, а 2003. год. основано је данашње Русинско народно позориште „Петро Ризнич Ђађа“ (Руски народни театер „Петро Ризнич Дядя“) у функцији професионалног. И ранији, и садашњи театар носи име позоришног редитеља и педагога, оснивача дилетантских и аматерских позоришних група у разним местима, сценографа, костимографа, публицисте и драматург, ликовног уметника и професора гимназије Петра Ризнича Ђађе.
Драмски меморијал Петра Ризнича Ђађе (Драмски мемориял Петра Ризнича Дядї) – Годишња смотра позоришних достигнућа Русина у Војводини, одржава се од 1969. године. Меморијал представља смотру једногодишњег позоришног стваралаштво Русина за одрасле и децу.
Фестивал русинске културе „Црвена ружа“ (Фестивал рускей култури „Червена Ружа“) – Најстарији, највећи и најзначнији фестивал русинске културе, постоји од 1962. године, а обједињује музичко-фолклорну манифестацију за децу, такмичење певача-аматера за најлепши глас, такмичење нових русинских композиција, као и представљање најквалитетнијих русинских музичко-фолклорних ансамбала и гостујућих ансамбала из земље и иностранства. У оквиру „Црвене руже“ одржава се и Крстурски сајам, на коме свој рад представљају предузетници и удружења, као и Спортске игре „Јаша Баков“.
Културна манифестација „Костељникова јесен“ („Костельникова єшень“) први пут је организована 1994. год. и посвећена је делу утемељивача и великана русинске писмености и књижевности, доктору филозофије Хавријилу Костељнику (Др Гавриїл Костельник), теологу, књижевнику, кодификатору русинског језика и аутору прве књиге уметничке литературе на русинском језику. Манифестација презентује књижевно, научно, ликовно стваралаштво код Русина, као и ствараштво младих у оквиру мултимедијалне манифестације „Дњовка“ (Дньовка).
Сваке године се одржава и Међународни волонтерски камп, на који радо долазе волонтери из целог света, како због доброг дружења, тако и због нових искустава.
Дани Крстурске паприке је манифестација посвећена традицији узгајања паприке, у чијој организацији учествују скоро сва удружења у месту. Одржава се од 2012. године у строгом центру, презентујући произвођаче паприке и повртаре, производе домаће радиности, спремање традиционалних јела од паприке, са пратећеим културно-уметничким и забавним програмом, али је и огледно-комерцијалног карактера. Једна од атракција су и коњичке трке на месном хиподрому.
Удружење грађана “Пацт Рутхенорум” ради од 2002. год., пре свега као асоцијација младих и успешно организује Међународни волонтерски камп, Музички фестивал „Водова Фест“, Мултимедијалну манифестацију „Дњовка“, разне промоције и акције које подразумевају волонтеризам, очување животне средине и екологију, као и представљање стваралаштва младих.
Удружење жена „Бајка“ (Здруженє женох „Байка“) је једно од најактивнијиох у месту, а тежи економском оснаживању жена, с акцентом на очувању народне традиције, организовање радионица, стручних скупова, трибина и манифестација. Удружење се бави израдом сувенира и других производа домаће радиности, старих и уметничких заната и презентује радове својих чланова, чиме доприноси промоцији и афирмацији русинске националне заједнице, локалне средине и општине Кула.
Удружење занатлија и приватних предузетника „Занатлија“ (Здруженє ремеселнїкох и приватних поднїмачох „Ремеселнїк“) је најстарије удружење не само у Руском Крстуру, него међу најстаријима у Србији. Основано је још 1834. год., тежи развоју занатства и предузетништва и побољшању економског статуса становништва. Удружење организује разне скупове, сајмове, саветовања и друге облике едукације од интереса за своје чланове, заједнички наступа и партнерски сарађује са разним институцијама, организацијама и другим удружењима.
Туристичко удружење „Руски Крстур“ једно је од најмлађих у месту, основано 2013. године са циљем развоја туризма, унапређења животне средине као и руралног развоја. Удружење је члан Дунавског туристичког кластера “Истар 21” из Новог Сада. Осим пружање услуге смештаја туристима, удружење ради на едукацији својих чланова, сарађује са осталим удружењима и учествује на разним промоцијама и сајмовима.
Еколошки покрет „Зелени прстен“ (Еколоґийни рух „Желєни персцень“), основан 1993. год., за 20 година активног рада допринео је подизању еколошке свести грађана Руског Крстура и шире. Рад са младима је један од главних задатака у циљу очувања, развијања и уређења животне средине. Указује и учествује у решавању конкретних еколошких проблема, организује едукативна предавања, радионице, радне акције, едукативно-стручна путовања.
Удружење произвођача паприке „Цапсицум аннуум“ је основано 2003. године. Обједињује произвођаче паприке из Руског Крстура и помаже у проналажењу повољнијег репроматеријала за производњу расада и продају готовог производа. Удружење ради и на едукацији својих чланова довођењем стручњака и одласком на терен, одржава промоције производа на изложбама и сајмовима и на тај начин привлачи потенцијалне купце.
Спортски живот у Руском Крстуру је данас на завидном нивоу, пре свега захваљујући данашњем Спортском друштву „Русин“ (Спортске дружтво „Русин“), чији Фудбалски клуб постоји од 1923. године. У СД данас активно ради 12 клубова – фудбалски, рукометни, карате, атлетски, шах-клуб, стонотениски, коњички, бодибилдинг и спортскориболовачки. Руски Крстур располаже са разним теренима, фудбалским, рукометним игралиштем, спортско-школском халом капацитета 600 места, фискултурном салом, малим теренима у Школи, купалиштем на каналу, хиподромом, а у плану је и изградња атлетског центра.
Љубитељи коња у оквиру Коњичког клуба „Русин“, који је је регистрован 1996. год., радо учествују у разним манифестацијама и организованим скуповима у селу, тако да су и својеврсна туристичка атракција са својим запрегама. Данас имају око 40 активних чланова, који на свом Хиподрому „Леји“ („Леї“) заједнички организују велике коњичке трке, а учествују и на разним такмичењима у земљи.
Удружење грађана „Јаребица“ (”Яребица”) постоји од 1945. године и данас има 50 чланова. Располаже са 4500 хектара ловне површине на којима се организује лов на срну, срндаћа, фазана, зеца, дивље гуске, патке, препелице, лисицу..
Удружење спортских риболоваца „Гргеч“ (”Коляк”) постоји од 1948. године и са својих 150 чланова успешно организује разна такмичења, одржавање канала богатог слатководном рибом и активно учествује у разним акцијама на очувању и унапређењу животне средине.
Извор: Општина Кула
Comments